Sastav osnovnog materijala šipki za puhanje
Šipka za udarce u udarnoj drobilici deluje kao „gvozdena pesnica“ mašine, a njena operativna efikasnost zavisi direktno od formulacije njenog materijala. Glavni materijali obično koriste čelik s visokim sadržajem mangana kao bazu, legiran elementima kao što su krom i ugljik za povećanje tvrdoće. Za specifične, zahtjevne radne uslove, mogu se uvesti dodatni legirajući elementi-kao što su nikl i vanadijum-; slično kao kada se bokser stavlja na različite vrste rukavica, neke formulacije daju prednost otpornosti na habanje, dok druge imaju za cilj vrhunsku otpornost na udarce.
II. Ključni elementi u tragovima
Ugljik (C): Prisutan na približno 0,9%-1,5%, djeluje kao čelična armatura unutar betona, značajno povećavajući tvrdoću.
Mangan (Mn): Čini 11%–14% sastava, služi kao "vazdušni jastuk"-primarni amortizer-koji pruža otpornost na udar.
Krom (Cr): Dodan u količinama od 2%-3%, formira zaštitni površinski sloj koji povećava otpornost na habanje.
Silicijum (Si): Prisutan na 0,3%-0,8%, reguliše fluidnost materijala i poboljšava svojstva livenja tokom procesa proizvodnje.
Posebna kombinacija volframa, molibdena i bakra
Određene verzije "visokih-performansi" šipki za udarce zaista sadrže trio specijalnih elemenata: volfram (W), molibden (Mo) i bakar (Cu).
Kombinacija volframa-molibdena poboljšava stabilnost visoke-temperature, čineći šipke za puhanje pogodnim za drobljenje izuzetno tvrdih materijala kao što je kvarcit.
Sadržaj bakra se obično održava ispod 1%; njegova primarna funkcija je poboljšanje ukupne žilavosti materijala.
Legure ovog tipa su relativno skupe i stoga se pretežno koriste u velikoj-opremi za drobljenje dizajniranoj za kontinuirane, dugotrajne-operacije.
